Prodaja slika ili kako prodati sliku ?

 
 
Cilj svakog umeilitnika jeste da bude priznat i prihvaćen, a vid priznanja jeste i prodaja njegovih radova. Kako živeti od svoje umetnosti ? Kako unovčiti talenat ? Kako prodavati slike ? Verovali ili ne mi u Srbiji nemamo ni jednu kvalifikovanu osobu koja bi se bavila, na adekvatan način prodajom umetnina. Zapravo nemamo ni profil u obrazovnom sistemu koji pokriva tu oblast. Postoje smerovi kao što su menadžment i marketing  kulture  koji se 80 posto bave filmom, pozorištem i muzikom a u nekom jako malom obimu i radu kulturnih ustanova kao što su muzeji i galerije. Ipak svi znamo da je koncept državnih muzeja i galerija da dela budu izložena ali ne nužno i prodata. Sa druge strane samo u Beogradu imamo dva državna fakulteta, FLU i FPU kao i nekolicinu privatnih akademija koje svake godine završe desetine školovanih vizuelnih umetnika. Nekada sam i ja bila jedan od tih studenata. Ali već na fakultetu ideja da živimo od prodaje svojih slika  smatra se apsurdnom. Čak na neki način i nedostojnom naspram velike, čiste umetnosti koja ne treba da poklekne pred komercijalnim ukusom plebosa. 
Postoji jedna ogromna razlika  između: prodajem slike i živim od slikarstva, tj prodaje slika. U ovom poslu sam 15 godina i ne poznajem niti jednu osobu koja živi od prodaje slika isključivo preko srpskih galerija.  Dakle, ako povremeno prodate sliku, to je lepo, ali kako da Vam to bude glavni i jedini izvor prihoda?  Kako da budete sigurni da će te svaki mesec prodati dovoljan broj slika, da ne brinete? Postoji i treća kategorija koja prevazilazi obično preživljavanje već podrazumeva normalan život. Dakle, svako za sebe treba da definiše šta su to njegove potrebe i šta za njega znači  normalan život. Za mene je na primer  normalno  da od svog rada kupiš sebi stan.  Ipak samostalni umetnik ne može da kupi  na kredit, ni postpejd mobilni telefon u paketu sa  mesečnom pretplatom, a kamoli stan.
 
Na sva ova pitanja moj odgovor je pozitivan. Da, moguće je živeti od slikarstva . I moguće je živeti dobro. Osvrčući se na ovu  temu , podrazumevam umetnike koji žive u Srbiji i imaju visok nivo profesionalnog znanja i talenta. Mnogi umetnici smatraju da je slikanje njihov deo posla, a da prodaju treba da prepuste galerijama i dilerima. Ovaj stav je sasvim ispravan. Međutim u Srbiji ne postoji ta galerija koja bi zbrinula umetnika, da ne razmišlja o prodaji i da živi happily ever after. Pred srpskim umetnikom je da od dva zla izabere manje: da se baci u potragu za stranom galerijom koja će ga uzdići ili da sam prodaje. Moj izbor je pao na ovu drugu opciju pa ću iz tog ugla i da nadalje pišem o ovoj temi. 
 
Za razliku od druge robe i usluga za koje je dovoljno ući u Google ukucati proizvod ili vrstu usluge i dobiti odgovarajuće prodavnice, slike se reklamiraju i prodaju drugačije. Naslikati sliku je kreacija, ali prodati tu sliku je također kreacija. 
Konstantno prodavanje slika koje jeste jednako sigurnost, ne dostiže se preko noći.
A itekako je moguće i realno. Ako bih krenula od kraja rekla bih da je najvažnija  konstantna vidljivost i dostupnost.  To znači da barem jednom godišnje treba imati svoju samostalnu izložbu po mogućnosti u što reprezentativnoj galeriji. Kada su slike izložene u galeriji , mediji žele da pišu, snimaju i na svoje načine skrenu pažnju na izložbu. Kada se pojave najave na internetu, portalima, reportaže na televiziji o izložbi, kada se umetnik i kustos, intervjuišu i pričaju o izložbi, podiže se interesovanje i broj posetilaca koji će fizički doći u galeriju. U početku je bitno dolaziti do što većeg broja ljudi. Slike obično nisu jeftine i potrebno je generisati zainteresovane za njihovu kupovinu. Ako se tek pojavljujete na sceni ne očekujte da ćete rasprodati izložbu. 
Ma koliko da izgledalo da su retki i teško prolazni  konkursi za inostrane izložbe, festivale, nagrade ipak du dostupni. Na njih treba redovno konkurisati. Prolazak na inostranoj sceni također kroz vreme akumulira svoju publiku. Danas, zahvaljujući digitalnim mrežama, moguće je podgrevati zainteresovane, prodavati slike i slati ih poštom. Sajmovi umetnisti su događaji koji su još delotvorniji za prodaju radova, jer se u kratkom vremenskom periodu, na jednom mestu nađe širok izbor umetnika iz celog sveta, pa samim tim i kupci koji zbog neponovljivosti događaja ciljano budu tu.
Sajtovi za online prodaju, ako se proberu, također mogu biti pun pogodak.   Moje iskustvo sa poštom Srbije, carinom i papirima za izvoz je krajnje zadovoljavajuće. Iako nije baš sasvim jednostavno, ipak je izvodljivo. 
Svaka aktivnost vezana za prohodnost slika treba da bude propračena na društvenim mrežama. Mreže poput Fejsbuka i Instagrama su snažni akumulatori zainteresovane publike za vaš rad. To je valjda svako shvatio do sad. Ali je pitanje kako dobaciti dalje od svog kruga prijatelja. Tu pomaže raznolikost saradnji sa svima koji se vrte oko umetnisti.  Ne samo galerije, već razne institucije, stranice, privatna lica, ljubitelji, bivši kupci, svako ko ceni i voli vaš rad prirodno će podeliti sadržaje sa vašim slikama i tako postepeno širite krug. Podrazumeva se svakodnevna ili što ćešća  aktivnost. Plaćene reklame isto su dobrodošle.
Dakle, kombinacijom više različitih pristupa, kako klasičnih tako i ovih digitalnih vremenom dovodi do prepoznavanja umetnika. Moje iskustvo je da kada  mediji jednom objave nešto o vašem radu, oni imaju tendeciju da objavljuju opet. Jednom kad je vaš rad viđen i upamćen, kada ste kroz niz nagrada i priznanja prisutni godinama na sceni, tada svima postane jasno da ste vi sad ta scena i želja za posedovanjem vašeg rada je prirodna.